Imali mi nakog Tristaća i kad su počeli pravit Fiće u Crvenoj zastavi uplatim ti i ja jenog na kredit, a moro si ga ćekat taj vakat da ti dojde.
Dojde i moj Fićo i kad ga dotjerah iskupi se sva mahala da vide i to ćudo. Haman jarabi miline, nemereš u njeg gledat kolko on sija onom bjelinom. I dan danas mi je osto u nosnicama miris kože od ciceva prekrivenih najlonom. Nismo hin skidali dok se nisu poderali. Svak hoće da sjedne i kad sjedne svak bi da bibikne. Reko, dosta je, pokvarićete mi sirenu pa eto ti belaja.
Imo sam kasnije i boljih kola, ali mi nijena nisu bila zabremedet ko onaj Fićo. Jest da je bio pomalehan, a ja povisok pa sam se moro vas naherit kad bi ga tjeraj. Evo me ostah i dan danile herav od njeg.
Ko je imo Fiću moro je imat i galeriju i na galeriju stavit sve, jer u njeg nije moglo ništa stat. Natovarim ja galeriju, prekrijem je ceradom i zavežem kanafom, ko da si konja tovario, i pravac Mostar.
Moj sinko,valjalo je doć do Mostara .U onaj vakat nisu bile đade ko sad, najviše bilo makadama, pođehđe kocke, a pođehđe nije ni bilo puta, odnese ga kakav potok ili ga zatrpa kamenje pa bi se mi iskupi i zatrpaji ili raščišćavaj onaj put po taj vakat, il bi zaobilazi preko kakije puteljaka i livada.
Najgore je bilo uz Ivan. Ufate se kolone, nekom prokuha avto, a nemereš ga ni zaobić ni sklonit. Ona se cerada izvuče, klepeće i mlati i svako malo moraš stat i vratit se po stvari što su ispale i onu ceradu ponovo vezat.
Jenom ja velim Fati, što mi se nešto ko ćuje, asli se u nekog zapalilo avto. Veli u mene Fata, bome Uzeire ko da je u nas , vidi nakog dima. A kad je trebalo preticat. po taj vakat bi se kani i nakanjivaj. Djeca navale: babo,sad ga! Krenem, a Fata na mene: Ne Uzeire, eto avta ozgor. I ja se vratim, a stisnem onaj volan, ne pušćam ga ćitavim putem pa me poslije danima bole ruke iz ramena. Fata mi pripaljuje cigare i stavlja usta, a ja ne pušćam volana dok mi nako ona cigara ne izgori ustima, a onaj pepeo posvud. Mešćini da mi se Fata, poslije i propušila pripaljujući meni cigare. Osladio joj se duhan. Nejse. O tom potom.
Uzeir Hadžibeg