Veli meni komšija Hazim s teravije:
– Vala mogo sam i ja, komotno u ovu današnju politiku.
Bezbeli da si mogo, ko i svak’. Jazuk što ne primaju nas pemzionere, ubilo se za besposlice.
– Prije si moro, veli znat govorit, a sad moraš znat šutit, a niko ne umije tol’ko dobro govorit kol’ko ja umijem dobro šutit, moj Uzeire.
Pohiti onda i ti u politiku, al polahko, nije ti kasno, nejmaš još ni devedeset, a pemzije male, mora se od nečeg i živit.
I tako mi nastavišmo nabilavat jedan drugom sve do kuće. Jah, mora se o nečem i govorit.
Uzeir Hadžibeg