Pita me onaj moj hrsuz Mute, sabahile, šta bi ponio da moram do kraja života biti sam na pustom ostrvu.
-Štaš me to pitat, hrsuze li da bi li hrsuze, evo mi pustog ostrva u mahali, da nije tebe ne bi nikog ni vidio ni sreo, niti bi mi imo ko takva glupa pitanja postavljat.
Nešto kontam ovih dana, tek kad počnu ovako dolazit i odlazit jedno za drugim iz čitavog dunjaluka, insan skonta da u mahali nejma kuće a da u njoj nekog nejma, biva da je otišo neđe drugo živjet, tuđi hljeb jest i tuđe pjesme pjevat, a sve svoje, kao teret, u srcu i duši nositi i za mahalom vehnut i uzdisati.
Gledam ih i kontam: Moreš ti izrast u bilo šta i bit bilo ko tamo neđe, a ha se pomoliš u mahalu bićeš ono što si vazda bio i kakav si odavle otišo taman da si tamo ne znam ti šta posto.
Uzeir Hadžibeg