Bio nam Omer, čak iz Amsterdama, nije ti šala, pa će za Rogaticu kod svojih.
“Može bit se nekom učini da je svugdje bolje, lakše i ljepše neg’ u nas, Uzeire, i sve što trebaš uradit je bit tamo negdje, daleko odavde i riješio si sve brige.”
– Bezbeli da nije, moj Omere, samo tokmak more mislit tako.
“Jok bolan ne bio. Tek si se tad uvalio u veći belaj, samo što još ne znaš u šta si se uvalio pa ti se sve čini lahko i potaman. Nekom treba malo da skonta, a nekom malo više, dok neko nikad ni ne skonta šta ga je i odakle snašlo, moj Uzeire.”
Ode Omer, a ja za njim dumam: “Da je osto u svom selu ko da bi ovako konto, neg bi samo gledo u nekog drugog Omera kad dojde iz dalekih zemalja kako se srikto i kakva kola je doćero i mislio kad se on ovako snašo šti i ja ne bi. Ništa lakše. Samo da mi je odavle otić. A istina je uvijek neđe u sredini, nit je ovdje tolko loše ko što se misli, niti tamo med i mlijeko teče. Sa kakvog pendžera gledaš tako i vidiš, bezbeli.