Sinoć ti je moj Kemica s Malte zaakšamlučio, up'o u sevdah, pa me zove u gluho doba noći:
– Moj Uzeiraga, kad smo se Munevera i ja zabavljali, mi bi izađi, obiđi sve one kafiće, pa bi otiđi na ćevape. Ja uzmem desetku, a u mene Munevera peticu. Pojede samo tri ćevapa i meni ostavi dva. Elhamdulilah.
Sad kad odemo na ćevape, ja uzmem desetku, a u mene ti Munevera naruči 15 u čitav somun, sa puno luka u kajmaku i nisi rek'o ni bismilah, niđe ništa u sahanu, ne treba ga ni prat’, svega ga potrala. A ima je šta, mašala, ne ureklo se. Ma nek ima, Uzeire, ja nju meščini sad više volim nego kad je samo tri ćevapa mogla pojest’.
Uzeir Hadžibeg