Birvaktile su ljudi pratili znakove i vjerovali u predznake, biva predodređenja pa kad bi list rezdelije napali crvi bio je to znak da dolazi neki veliki belaj. Niti više ima rezdelija u nas, niti ljudi da prate i čitaju znakove šta nas slijedi i šta nam je deverat.
Kako god dever je dunjaluk i vremena se mijenjaju baš ko insani, a naši su stari govorili:
Vremena se prilagođavaju ljudima, jer kad su ljudi dobri i stalni i vremena su dobra i berićetna, a kad su ljudi loši i prevrtljivi i vremena su takva pa donose samo nesreće i pošasti, ratove i bolesti. Nikog više neima da prati znakove, a dobra i loša vremena prate nas i po nama se ravnaju, pa prevrću i rajzuju, vedre i oblače kako i kad im se ćefne. Asli nije do vremena… do nas je, bezbeli.
Uzeir Hadžibeg