U nas se zna za poneku ženu rijet da je prava čistunica i ne treba joj bolje hvale.
Opet se za neke kaže; nije Bog zna kako čista, al je vrijedna i zna dobro kuhat. I sve tako. Za svaku se nađe ponešto dobro, a najprije loše, bezbeli.
Tako neki dan dojde Mutetova Vesna u nas i veli Fati:
-Baš si ti Fatma han'ma čistunica! Meni se nekad ništa ne da raditi po kući.
-Dojde to insanu, moja ti, a što je stariji sve češće. Kakva sam ti ja prije bila, sad mi se vala nešto i ne mili.
-Šta bi onda meni rekla?
-Ništa šćeri, svak zna svoje, neko vako neko nako. Ne znam ni šta bi ti rekla, valjda tako nas učili pa nam čistoća bila na pvom mjestu. Vazda su nam govorili, nek je i droljavo, samo da je čisto. Više mi je od pola života prošlo u čišćenju, more bit sam trebala manje čistit, a više nešto drugo radit, a opet šta bi drugo.
-Ne znam kako je bilo prije vama ženama, ali danas žena ima svašta nešto za sebe.
-Kako koja, moja ti Vesna, uvijek je bilo žena koje su znale za sebe i sebi, a nas učili samo kako ćemo služit čojku i držat kuću. Da ti samo znaš kakva je moja rahmetli sestra bila čistunica, ne valja vala ni nako. Njezin je čojek krio košulje pod jastuk da mu ih ne pere stalno. Ja joj je'nom oprala sude i izašla negdje kad sam se vratila ona pere ono suđe.
Reko, šta to radiš sestro sad sam ga oprala, kad će ti ona meni: “Da si ga oprala kako treba ne bi sad ja prala.” Ko hujnu se na me.
Čojek joj nikad nije ušo u kuću, a da ona ne iziđe prid njeg dole niz basamake sa ibrikom vode da prvo opere noge. Nije se ni bunio jadnik. Vazda je za njim nosala ibrik, leđen i suhu krpu.
Kad joj ko dojde bolestan, jal samo prehlađen sve bi šteke ključalom vodom operi, i đi je god taj dotako dobro istari.
Je'nom joj noćio njegov rođak, bio jadnik nešto na plućima bolestan, i ona ti je onaj dušek đi je on spavo izribala i progorila čisteći ga, bilesi so'nom kiselinom.
Nastavila se Fata Vesni o svojoj sestri, a ja se sjetih kad sama sa badžom sjedio u avliji i dođe milicija, neko ga naveo za svjedoka za nešto, pa da uzmu izjavu, kad u mene svastika poče onom mil'coneru skidat dlake s uniforme i trest prhut. Kad je nije priveo u stanicu.
-Ne kaže se džabe da čista kuća zrači rahatlukom, moja ti Vesna, samo što je moja sestra pregonila pa od tolke čistoće nije imala kad bit rahat.
Uzeir Hadžibeg