Biti pošten i iskren znači da si vazda na meraji i da te vazda odnekud i odotud i odovud more trefiti jal buzdohan jal lindohan jal rohan jal kakav deran kojemu je nekad neko radi ovog ili onog skrojio carevo novo ruho pa ga isti pronohao radi svijeta, a dijete ga proreklo na njegovu sramotu. Možda ga je, onomad, šišao kakav brico koji mu je rekao mahanu pa je umislio da more tako kratit glave radi toga što mu je neko rekao istinu.
Tako i ovi naši. Ruhovići i carevići. Ha progovoriš ha te trefi jal haber jal emer pa ti ilhamijskim putem glavu i jezik otfikare da više nikad ne progovoriš.
Ipak!
Ima nešto u ovom našem insanu – govori očima! A kad insan progovori očima beli ga nešto debelo pritislo a avaza pustit ne smije od inih carevića i ruhovića, pa, onako, prigli sam sebe objema rukama, biva da nije sam, i očima viče. U po noći kad mu se teli jal krava jal kakav drugi hajvan bez svjetla hodi do štale, uzombismilom, jer mu ništa drugo ne ulijeva strah doli Božja kazna.
Pošten insan ne boji se ni svjetla ni mraka, pa ni istine jer zna da je istina jedino što ima u životu. A kud mu treba više. Pejgamber je rekao da se insan bori za istinu pa makar sam bio. E tako i ovi naš insan. I nju jedino nosi Bogu na sud, jer Bog voli poštene i istinite.
Đ.B.