Pošo onaj moj hrsuz Mute sabahile niz sokak i zastade prid mojom kapijom, beli da mi baci kakvu bombu, pa da imam o čumu povazdan kontat. Tako ti i bi!
-Pita me Vesna šta ću poželit za Božić.
-I šta si poželio?
-Da je svaki dan Bajram.
-Hrsuze li da bi li hrsuze, sa svačim se šprdaš. Dobar si ti ispo moj Mujo, kakav si bio, a nije ni čudo od nakih roditelja.
-Moj ti je babo, Uzeire bio levat nad levatima, čitav život na građevini teglio nizašta. Još kad mi kaže: “Vidiš one zgrade, ono sam ja pravio!” Puca od ponosa ko da je investiro u nju pa prodo stanove i uzo gutu, a on ba mješo malter i visak noso za platicu i topli obrok.
-Bio radiša i pošten čojek, moj Mustafa.
-Ma bio budala, moj Uzeire. Znaš li ti da je on prvi vratio stan kad je bila ona akcija Imaš kuću vrati stan.
-Eto vidiš, da smo bogdom svi takvi bili ne bi nas evliki belaj snašo neg bi živili ko sav normalan svijet. Pametan je bio tvoj babo, moj Mujo, znao je on šta se radi, al je izabro poštenje. Po tome ti se insan i razlikuje od hajvana što more birat. Kako ko izabere tako će mu biti, i njemu, njegovoj djeci i djeci njegove djece. Očevo poštenje i majčina ti dova su tebe spasili da ne završiš neđe u jarku il u prdekani neg da ispadneš insan i dobar čojek.
Hadžibegova druga – Razlika izmeću insana i hajvanaUzeir Hadžibeg