Sad će nam i Bajram, ako Bog da, a ja, pravo da ti velim i nejmam neki osjećaj, more bit’ zato što u mene Fata ništa ne devera neg’ o’šla u granap i donijela baklava, ružica i hurmažica u nakoj plastici i sve mi se k’o nešto pravda:
– Ko će razvijat’ na ovom vaktu kad sve imaš kupit’ i dojde te jeftinije neg’ da praviš. A iste k’o moje, ako nisu i bolje.
Ništa joj ne reko’, a sve kontam:
Bome, nisu iste i ne mogu ni bit’, jer od ovih kuća ne zamiriše, a ni Bajram ne bidne k’o što je vazdan bio.
Haj, reko, nek si i ti malo ohanula i bio je vakat!
Uzeir Hadžibeg