Birvaktile su svi poštivali fine adete koje su nam stari prenijeli, a da ih niko nije savjetovo, navraćo ni nagovaro, ko što danas svak svakoga savjetuje i nagovara na svakojake novotarije, a da ni sam nije siguran u to na šta druge navraća. Nejse. Bilo je finih običaja, kad neko preseli iz mahale da se...
U Siriji postoji tržnica koja nosi naziv Tržnica ”Midhat-paša”. Osnovana je 1878. godine i dobila je ime po tadašnjem namjesniku Damaska. Poznata je još i kao ”Duga tržnica” i nalazi se u starom dijelu Damaska, paralelno sa poznatom tržnicom ”Hamidiya”. Nekada je bilo uobičajeno da muslimani koji su išli na hadž i na tom putu...
Kad sam ono kupio prvu televiziju, Major 67, djeca me pitala: “Babo šta znači EPP? Nisam him umio rijet pa na licu mjesta smislih da to znači Evo Predaha od Politike. I djeca mi povjerovaše ko i za sve ostalo, jer se nije moglo sve oguglat ko u današnji vakat i nekog ufatit u laži....
– Dobar si ti isp'o moj Mute, kakav si bio, al nije ni čudo, od nakih finih roditelja. Velim onom mom hrsuzu, kad će ti on meni: – Moj ti je babo, Uzeire, bio levat nad levatima. Čitav život na građevini teglio nizašta. Još kad mi kaže: “Vidiš one zgrade, ono sam ja pravio!“ Puca...
Priča mi Fata sabahile uz kahvu kakvu je koni Zubejdi onaj najmlađi doveo nevjestu, sva naka na mašnu, ašćare se vidi da je rasla u stranjskoj državi, ne umije naših adeta, a ni govora. Rekla joj svekrva: De turider tu tefsiju na tahtapošu i prebaci deku preko perde. Ona hudnica nosala onu tepsiju, nije znala...
U nas ti je ovako nekako, sve naizvrat i naopako: Oni što nejmaju, ne mogu i jedva sastavljaju kraj s krajem, šute, trpe i deveraju, a oni što su zaimali i što žive ko bubreg u loju na sva usta kukaju. Te naka kriza, te nejma posla, te siromaštvo i bijeda, te ne valja država,...
Sprcaju enlike pare na slike i pokazivanje samo da se dograbe vlasti, a ha se dograbe brinu samo za sebe, a narodu ostave da se brine za državu, muhadžere, bolesne, siromašne i gladne. Što slutimo kakvom golemom taksiratu. Uzeir Hadžibeg
Bila nam Sejdefa hanuma čak iz Kriještalice. Došla da nam se pofali, veli djeca joj napravila fejzbuk pa svašta vidila, naučila i sad svašta zna, đe je ko i sukim, ne mora više izvirivat i po mahali se raspitivat. – Nismo ti mi Uzeirbeže ko oni prije stari što su bili, oni haman ništa nisu...
Nešto mi se Fata, sabahile, pri kahvi zamislila, sve bi k’onešto rekla, a ne govori. Samo srkne iz findžana, uzdahne i uzvrti se na minderu k’o da je nešto žulja. Vidim joj na čehri i znam šta joj je. Znadem joj, k’o i ona meni, svaki damar. ‘Vako vazdan, kad bi čuj da joj je...
More bit su ovi ljudi što zulum na dunjaluku čine, sve kvare, samo sebi grabe i sve hoće samo za sebe, ona ista djeca što se nikad nisu znala igrati, pa kad im neko baci loptu, ne vrate je neg je zadrže, jal odnesu kući ako je njihova. More bit je to ta sorta koja...
More insan svašta čuti i vidjeti, al ako ne odeš na pijacu neš ništa ni znati. Tako se ja spremim i pravac kod Namke. Fina jedna, čista žena, u nje kupujem mladi sir za pite godinama, a još nikad nisam našo više od jedne dlake u njemu. Neise, veli mi Namka, a sve šapatom ovako:...
Isprazne te ljudi, događaji, stvari i onda ponekad kada ostaneš sam osjećaš se kao neka potrošena roba, kao neki ispražnjeni tetrapak. Isprazne te ljudi svojom banalnošću, razgovorima u kojima nema dubine, tračevima koji ništa ne znače i pitaš se kako si se mogao prepustiti svemu tome, kakvu si utjehu u tome mogao pronaći kada si...
Pođem da napišem neku od ovih naših teških i preteških istina pa se predomislim. Ima ih i previše, žao mi narod bihuzurit i prisjedat mu na muku, podsjećat ga stalno ko smo i kakvi smo, na kakvom dunjaluku živimo i borimo se svi za komad neba, komad sunca, koricu hljeba… [metaslider id=31223] Prebirem po sjećanju...
Svaki dan se zahvalim Bogu što mi je dao pameti da mogu misliti svojom glavom, a ne mogu mu se nazahvaljivati na blagodeti skromne, ali dovoljne nafake sa kojom mogu sve što znam i vidim reći i raditi kako mi zdrav razum i savjest nalažu, a ne kako mi drugi kažu zarad bolje pozicije i...
Gore kod višegradske kapije u Čebedžijama bila kućica, obaraština, samo jedna soba, i u njoj živio Ejub sa ženom i šćeri Salihom. Izrasla Saliha u plaho finu curu pa se u nju zagledao Mahir, mesara Ragiba sin. Mesari su u nas vazda bili iza doktora i inžinjera po ugledu, a po bogatstvu da ti i...