Kad god nas spopadnu dunjalučke morije i n`akav nevidljivi teret se natovari i o`zgor i oz`dol, a najviše ga bude u nama samima, što no kažu, nakupi se svašta, pa ne da dihat, ne da mislit kako Bog zapovjeda neg kako mu anamo on išareti. Naletosum. -Vala sam ti nakav. -Jel nako nakav il je...
Što ti je insan!? Zakopiti se na ovom Dunjaluku ko da će vječno na njemu ostati, a nestane ga sad pa sad, da je ne znam ti ko i kakav. Nekog upamte po ovom nekog po onom, a nekog se ne mogu sjetiti taj vakat. Tek kad spomenu s kim se družio i s kim...
Veli mi sabahile Fata pri kahvi: -Jelde, Uzeire da hanume od inžinjera zovu inžinjerovce? -More bit i da zovu, ko će ga znat. -Bome zovu, a hanume od doktora zovu doktorovce? -Zovu. -Kako li će mene sad zvat kad si mi ti posto pisac? -Ko i dosad, Uzeirovice, jal Hadžibegovce, a more bit te počmu...
Haman svako jutro u nas na čardačiću pijemo kahvu i kroz otvorene pendžere čujemo sa lijeve strane Ediba i Lejlu, jako se uzeli i svako jutro zajedno kahvendišu i pričaju prije posla. Čuj pričaju? Šapću. I ne čujemo ih šta pričaju. – Vidi se da se vole i poštuju. Veli Fata i uzdahne. Zato...
Amidža Hasan klao kurbane svijetu i nešto se bio nameračio da i mene nauči tom poslu, a ja ne mogu svoje krvi vidjet, a kamo li tuđe. I tako svake godine sve dok nije skonto da to nije za mene, pa mi reče: “Sine Uzeire, u životu moreš biti na dva mjesta, ovde đe smo...
-U nas ti ne valja bit’ ni viši, ni manji, nit pametniji, nit gluplji, ni bolji, ni gori, nit ružniji pa ni ljepši od ostalih, a kamoli crn, jal žut…Ne d'o ti dragi Allah. -Pa kakav ćeš onda bit, moj Uzeire, moraš bit nekakav? -Moraš, bezbeli, a kakav si god nekom nećeš valjat. Zato ti...
Dođe nam sirota na vrata, prosi, veli gladna, a mlada mogla bi i zaradit, al hajde, veli Fata da joj štogod dadnem, more bit je bo'na pa ne mere drugačije. Pojde Fata u mutvaku sabirat mliva, pilava i zejtina kad se ona prid ganjkom prodera: -Neću ti ja to, teško mi, ne mogu nosit, nego...
Takvi su ti roditelji! Sve što nisu sami imali, mogli i umjeli da im je da im djeca imaju, mogu i umiju, ko da ne znaju da svak ima svoj život i svoju nafaku sa kojom je rođen i za kojom ide vođen srcem, pameću i određenjem. Zato pustite djecu kad im bude vakat, nek...
Svaki dan se zahvalim Bogu što mi je dao pameti da mogu misliti svojom glavom, a ne mogu mu se nazahvaljivati na blagodeti skromne, ali dovoljne nafake sa kojom mogu sve što znam i vidim reći i raditi kako mi zdrav razum i savjest nalažu, a ne kako mi drugi kažu zarad bolje pozicije i...
Ovu sam priču čuo davno od mog ahbaba Kemala sa Bjelava, pa da vam je napišem onako kako je i on meni isprič'o: “Imali Arifbeg i žena mu Igbala najveće blago, sina jedinca Sulejmena. Prolazile godine Sulejman se oguzo i zamomčio, dođe i dvadeseta, a za njom, što bi danom o dlan, i dvadeset peta,...
Gledam onog Mehmeda komšiju jedva uz sokak gamiže, sve zastajkuje i naslanja se na tarabe da dođe do daha ne bi li se kako dočepo svoje kapije i avlije. Gledam ga i kontam kakav je, birvaktile, bio azgin, biva volio za ženskom poglednut, a i u zijan otić. Nije ni krio plaho pa su svi...
Malehan sam bio kad u nas iz mahale pobjegoše dvoje – Munir i Zlata, i ostaviše, on ženu, a ona čojeka, po dvoje djece i svu familiju za sobom. Pričalo se o njima pozadugo, nagađalo đi su i šta su, ali se nikad ne saznade. Nama djeci ovo bilo plaho zabremedet i da nam je...
Toga dana sam ustala, teško… usnula sam čudan san, i osjećala sam se, kao da ja nisam ja… Upitah prošlost: “Šta sam ja?” Prošlost mi odgovori: “Ti ćeš tek sutra biti ti.” Upitah budućnost: “Šta sam ja?” Ona odgovori: “Ti si još juče trebala biti ti.” Ali sadašnjost me zgrabi za ruku i povede me...
Šta je god bilo na dunjaluku do sad, a bilo je svašta, svakakvog zla i belaja što su ljudi ljudima nanosili, uvijek, poslije svega svane novi dan, rode se novi ljudi pa i sunce zasija i život se nastavi sve dok Israfil ne duhne u suru i ustane sve što je do tada živjelo i...
Nekako svake godine u ovo doba razmišljam o tom zlu što ima u ljudima i što čeka kakva pogana vakta da se ukaže, izbije iz njih da bi zatrlo svu ljepotu i merhamet insanski, ali ne mere, jer je svijetlost što obasjava dunjaluk, ma kako se u takvim vremenima činila slaba i nejaka puno jača...