Izašo sabahile da pometem ispred kapije kad onaj moj hrsuz izbi odnekle: – Izašlo se malo Beže, a zabrana. Imaš li ti ausvajs? Baš ko da me ufatio u kakvom zijanu pođo mu se pravdat. – Nek si ba Uzeire, budalu koja je zabranila izlazit starijim ljudima treba zatvorit da nikad ne izađe. – Jest...
Sjetih se kad me je ono jednom jedan momčić upito: – Dedo Uzeire, šta je tebi bilo najgore u ratu? Stado’, ‘nako se zamislih i dobro prokontah, pa rekoh: – Najgore mi je bilo prije neg’ što je počeo i kad je završio. – Ih dedo, onda tebi rat i nije bio težak. – Bezbeli...
Žao mi ovog naroda što se evliko uzbizuhurio i nasrkletio pa se sjetih kad me je ono Eminovca pitala: – Znadeš li ti Uzeire odakle ovolika patnja na Dunjaluku? – Jok ja, moja ti Eminovce, odakle ću znat. – Nejma više sabura, moj Uzeire, insan bi svašta nešto hotio namah i ne mere čekat, a...
Donese nam Mute pune kese mliva, zejtina, kahve, šećera i ne znam ti sve čega. Veli, znam da imate i da vam ima ko donijet, ali da ne ide Uzeir u granap često može šta pokupit usput, kakvu mlađu od Fatma hanume dovest. – Što sam kupio kupio, jedino što još mogu pokupit ovu baju...
U nas u mahali svakakvih insana bilo, ko kad je to od svakle stiglo, ali se sve stopilo, nanizalo i sleglo baš ko đerdan kad nanižeš od raznih boba za nečijeg lijepog vrata. Ljudi svakakvih; i ružnih i lijepih, vrijednih i uglednih, debelguzih i neuglednih, a mahala sa njima svima zajedno ko đerdan, stoji i...
-Znao sam ja da neće na dobro Beže čim sam vidio onoliko dvica na kalendaru. Veli mi onaj moj hrsuz na sabahu. -A ja sam znao da si ti blentav, ali nisam znao da si tolka budala, moj Mute, kake veze imaju dvice sovim? -Imaju kako nemaju, znaš šta znači dvojka? -O'kle ću znat. –...
Sabur narode, samo perite ruke i radite što ste i do sad radili; pazite dobro na pravopis, spremajte se za izbore, ko je u mogućnosti nek i dalje zapošljava rodbinu i prijatelje, prima koverte ko da ništa nije bilo… Proći će i ovo kao što je sve do sada prošlo, ko živ ko mrtav, a...
Majka i njen dječak šetaju plažom… U jednom trenutku dječak upita: “Mama, kako se čuva ljubav??” Mama ga pogleda i odgovori: “Uzmi malo pijeska i stisni šaku…” Dječak stisne šaku i što je više stiskao, to je više pijeska curilo iz nje… “Ali mama, pijesak mi bježi .!!!” – “Znam, a sada otvori potpuno šaku…”...
-Nisam vala nikad nešto plaho ni hajala taj Osmi mart odkad su ga izmodali. Nešta bi se narod uzbizuhuri, ja vala jok. Veli mi Fata sabahile u nas na čardačiću pri kahvi. -Bome sam ti ja svašta nešto uzimo svake godine sve dok mi ti ono ne reče da se ne uzima za kuće neg...
Sabahile pri kahvi, u nas na ćardaćiću, veli meni Fata: – Asli će opet Dan žena dok se ove hanume sazivaju. Bezbeli da će opet, ko i svake godine što se nadignete. Znate li đi ćete? – Ma vala zovu me na razne strane, ne znam đi bi prije. Prošle godine smo bile na Sedreniku...
Dođe mi Hazim sabahile i veli: -Šta je ovo Uzeire, ovi sve ranije otpočinju rat za izbore i fotelje, ako vako nastave moglo bi se i zaratit kolko je to zafursatilo i kolko im je omilila vlast. -Sve bi to dalo i prodalo za fotelje, moj Hazime, i narod i državu i obraz i čast....
Sinoć ti je moj Kemica s Malte zaakšamlučio, up'o u sevdah, pa me zove u gluho doba noći: – Moj Uzeiraga, kad smo se Munevera i ja zabavljali, mi bi izađi, obiđi sve one kafiće, pa bi otiđi na ćevape. Ja uzmem desetku, a u mene Munevera peticu. Pojede samo tri ćevapa i meni ostavi...
Kad god dojde ovaj vakat, prvo džemre udari u havu i najavi proljeće, taman da proljeća nejma sve do maja, nekako se insanu vrati toplina u srce i sve mu bude milije i draže. Sjetim se djetinjstva, probudim ono dijete u sebi i oblije me naka toplina iako u onaj vakat nije bilo lahko, k'o...
Svak se, bezbeli, zapita kad mu dođe vakat koja je prava žena, jal pravi muškarac za mene? Ko je imo nanu Subhiju nije moro sebe zapitkivat, džaba dumat i razbijat glavu, a ona bi ovako reci: “Ona koja te zabegeniše tolko da nikad ne odustane od tebe, a i ti nju, bezbeli.” – Kako ću...
Ne pregazi nas vrijeme, pregazi nas što ništa nismo uradili u tom vremenu, pregazi nas što smo bili samo pasivni promatrač u svom životu. Pregazi nas gledanje kako drugi žive, uspoređivanja i nadmetanja s drugima. Pregazi nas igra ko više ima, ko je ispred koga, čije je auto bolje, čija je kuća veća, čiji su...