-Dok su ljudi, a bome i žene, pokrivali glave bilo je i beriketa na dunjaluku. Veli mi Eminovca neki dan kad sam ono išo kod njih sa Eminom pošutit, a sa njom koju promuhabetit. -Ko zna, moja ti Eminovce šta je za šta dobro, a šta ne valja. -Ne umijem ti pravo rijet, Uzeire, je...
Kažu da čovjek ne mere ništa izmisliti što već nije bilo, desilo se, dešava ili će se desiti, a insanu je puno lakše kad čuje ili pročita kako nije sam u svom deveru taman da je taj od kog je čuo, jal pročito sve izmislio. Biva, što nikad nije bilo na Vratniku bilo je u...
Jednom je kornjača pomislila da ne bi bilo loše kad bi zagospodarila svim mudrostima koliko god ih ima na svijetu i kad bi tako postala jedino mudro biće na svijetu. Tako mudro da bi joj se svi obraćali, čak i kralj i njegovi savjetnici kad bi htjeli da riješe neko teško pitanje. I kornjača se...
Kad ono nešto insana krene pa se sve složi i dan se skocka ko za izložbe kakve. Probudiš se naspavan, Fata ne ronda neg’ cvrkuće ko bulbul, pa ti kahva bude slađa makar je i ne šećerio već odavno. Popije se rahat sa većim merakom i ćejfom i Fata ode u avliju, a ja već...
Došla Fati kona Hajra i pričaju kakav je kojoj čojek bio, a kakav je sad i u jednom se složiše; na ranu nas sad privit kakvi smo, ko biva, bili i šta smo him sve provodili dok nas nisu stjerali u suru. – Bome je tvoj Uzeir bio fin, nikad neću zaboravit, đe god bi...
Ćejf ti je, bolan ne bio, kad uživaš u svakom dahu, zalogaju, srku, jal riječi koju izgovoriš i misli koju misliš, pjesmi koju slušaš, jal sa samim sobom, sa jaranima, jal sa hanumom, al jok ko vi sada, nažderete se, naločete, pa meljete bezveze, pa se i posvadite, a na sabahu vam puče glava. Prije...
Dok sam bio maksum često sam se znao zagledati u nešto, a ne gledat ni u šta i tako odlutat u maštu i snove da me nisu šale mogli dozvat i vratit. Mati bi mi reci: “Sine Uzeire ne valja se zamišljat previše i zagledat predaleko, valja nama na dunjaluku bit, a mogo bi tako...
“Bila jesu, pa prošla, pa opet došla neka teška vremena, sinko moj!” započe starac svoju priču, s namjerom da prenese svoje životno iskustvo i barem nekoga nauči važnoj životnoj lekciji. “Otkad znam za sebe uvijek se teško živjelo, ali prije je bilo lakše živjeti. Nije se Bog zna što imalo, ali je srce bilo zadovoljno s...
Sigurno svi mi u nekim situacijama osjećamo nelagodu, neprijatnost ili neizvjesnost, pa čak i strah – naprimjer kada radimo stvari koje su nam nove, u kojima se ne snalazimo najbolje, ili u čiji ishod nismo sigurni. Najčešće nastojimo što prije pobjeći iz takvih situacija. No, upravo takve situacije možda su ključne za naš uspjeh, piše...
Vazda ti je Čaršija imala svoje priče, jer birvaktile nije bilo ovoliko naroda, pa se sve znalo; ko šta radi, kolko ko hajruje i od koga najviše. Znalo se ko kome pomaže i od koga se može očekivati pomoć. Ko se kod koga zadužuje i kad i kako vraća, a ko nije vratio na vakat,...
Pričala nama nana Subhija, a njoj njezina kako je u Sarajvo, birvaktile, dolazio jedan švabo i zadugo bio dok nije sve posliko po šeheru i po Bosni, a bome i po Hercegovini, a govorilo se dugo iza njega da je butum dunjaluk obišo. Nejse! Ispočetka mu se ibretili, a najviše što se on ibreti svemu...
“Iza onog rata u našem sokaku rađalo se puno ženske djece.”, veli mi Fata sabahile uz kahvu. Jah, kažu kad se puno ženske djece rađa neće bit rata. – I nije vala bilo zadugo, ko kad ženjskinje i nije za rata. Nije vala niko, a ko jeste dabogda mu u kući bio. – Iskupimo se...
Ova zima me plaho podsjeti na nekadašnje zime kada su se ljudi sazivali i zbijali jedni uz druge na sijelima i druženjima, kada su se pričale najljepše priče i šale dok se iz užarenog šporeta širio miris pečenog krompira, na pole izrezanog, i dobro posoljenog. Ljudi su bivali sve veseliji znajući da će se ubrzo...
– Vala si i ti našo, Uzeire o čem ćeš pisat. Veli mi Fata sabahile pri kahvi u nas na čardačiću. Daj ti narodu kake razbibrige i bresposlice, dosta him je njihovih belaja, još him ti stao na muku pristajat. Piši Uzeire kako smo se birvaktile plazali niz sokak. Sjećaš li se kad si ono...
Pijemo mi sabahile kahvu u nas na čardačiću, šutimo i čekamo kad će se ova magla razići i kad će nam se grad ukazati. – De nam Uzeire malo radio odvrni da čujemo štogod. Veli Fata. Vrtim ono kolo taj vakat neće li naletiti nešto uhu ugodno. Jok ono. Prošo Varšavu, haman i do Vašingtona...