Veli meni Fata na sabahu: Da hoće vala opet zahladnit pa da one curetine pokriju pupkove i da hoće opet kaka jaka kiša udarit nek him izapere ono sve sa lica što su nabakamile i nacrtale. Nisam se smjela ni u špiglo pogledat kamo li šta drugo, namah bi nana name zagalami,: “Ne ogledaj se...
Želio bi doista tako razmišljati, ali izgleda da to ne dolazi samo onda kada poželiš. Problem i dalje gledaš kao problem. Brigu i dalje nastavljaš u sebi mučiti. I onda te iznutra ruje i opterećuje, te se pitaš kako to nekim ljudima ide lahko. To je varka. Ne ide nikome lahko, ljudi su prošli različite...
Veli meni Fata, da mi je neko reko, birvaktile da se more nešto volit više od svoje djece rekla bi mu de ne budali, a more moj Uzeire. Nemoj mi samo rijet da voliš više turske serije neg svoju djecu! – Jok ja, gluho i daleko bilo, neg unučad, moj Uzeire. Tačno se vole više...
Jesi li ti Mute išo u mejtef, bezbeli da jesi, ko i svak? – Jašta sam beže, ali nisam zadugo. Ostalo mi po Sufare, a Ilmihal nisam ni otvorio. – Kolko ja znam nikog nikad nisu istjerali iz mejtefa. – Nisu ni mene, al umijem ja sam otić kad mi dodije. – Beli zijane pravio...
Imali mi nakog Tristaća i kad su počeli pravit Fiće u Crvenoj zastavi uplatim ti i ja jenog na kredit, a moro si ga ćekat taj vakat da ti dojde. Dojde i moj Fićo i kad ga dotjerah iskupi se sva mahala da vide i to ćudo. Haman jarabi miline, nemereš u njeg gledat kolko...
U redu je da podržite sebe u svojim snovima. U redu je da vjerujete kako ste sposobni za velike svari. U redu je da postanete osoba koja želite postati. Naš najveći problem je što u svim tim stvarima nekada nismo sigurni što je ispravno pa zapostavljamo sebe, ne podržavamo sebe u svojim snovima i ne...
Neki dan kad sam bio u mog ahbaba Ismeta u Kazandžiluku ugledah u njeg mangalu i kahvene takume i pođe me ah za kahvom od birvaktile. Ne bide mi mrsko da siđem u halvat, morebit je još tamo. Bome ti ja nađem i mangalu i kahvene takume, očistim i iznesem na čardačić, a Fata stade...
U mene nana Subhija, kad je došla za mog dedu Atifa donijela u miraz zidni sahat na navijanje sa arapskim brojevima, baš ko na sahat kuli kod Begove džamije. Držala vazdan ključ zavezan na učkuru od dimija i svaki utornik tačno u podne ga navijala sve do svoje smrti. Nikom ga nije dala u ruke,...
Kad bi insan imo kuveta pa da se pohasi i otvori sve ćitabe što je zaturio neđe u ovoj blentavoj tintari, bome bi se ovaj dunjaluk dobro zatreso. Al nejma se kad, a ni rašta, ni kome pa ja vako pokoju proturim nek znaju da se zna i da narod nije blentav, da nije zaboravio...
‘Vako se u nas odgajaju djeca: Kad se maksum uzvrti oko vrele peći, mater mu dva put` vikne: „Žig, žig…“ Dijete ni mukajeta, neg sve bliže onoj peći, haman bi se i popelo na nju da mu mati treći put ne podvikne; „Popnider se na tu peć!“ Dijete se namah okreće od peći i ode...
Šta je god bilo na dunjaluku do sad, a bilo je svašta, svakakvog zla i belaja što su ljudi ljudima nanosili, uvijek, poslije svega svane novi dan, rode se novi ljudi pa i sunce zasija i život se nastavi sve dok Israfil ne duhne u suru i ustane sve što je do tada živjelo i...
Zove me je'na naša hanuma čak iz Njujorka, nije ti šala, da mi kaže: “Pravo veli u tebe Fata, za kog se udaš bićeš taka, i ja ti se, moj Uzeire, udam za insana, primim sve njegovo, al nikad ne postadoh hanuma, a sad ćeš čut i zašto: Nije nam prošo ni medeni mjesec dolazi...
Bila nam Sejdefa hanuma čak iz Kriještalice. Došla da nam se pofali, veli djeca joj napravila fejzbuk pa svašta vidila, naučila i sad svašta zna, đe je ko i sukim, ne mora više izvirivat i po mahali se raspitivat. – Nismo ti mi Uzeirbeže ko oni prije stari što su bili, oni haman ništa nisu...
Ne moraju svi znati koji je naš plan i cilj, dovoljno je da ga mi znamo i za njega izgaramo. Dovoljno je da ga znaju ljudi koji su uključeni u njega. San nije neki nedostižni cilj, san je naša priča koja počinje od danas. San je naša disciplina koju smo izgradili kroz godine rada na...
Imaš ti ljudi pa ono ne umije ni misliti kako treba, a kamo li odvojiti laž od istine, jal važno od nevažnog. Kako će i umjet, jadan, ko mu god baci kakav haber, baš ko gladnom psetu štap umjesto kosti, ne gleda ni od koga je ni šta je, nego ga zadugo gonja, prevrće i...