Insanu je jedinom na čitavom dunjaluku dato da more birati i odlučivati, a hajvanu da mora radit ono što mu je namijenjeno i što drugi odluči. Nekom teret, a nekom nagrada. Zato je do nas kakvi ćemo i sa čim ćemo izaći jeni pred druge. Kako moremo otežati tako moremo i olakšat jeni drugima, bezbeli....
Izašo sabahile da pometem ispred kapije kad onaj moj hrsuz izbi odnekle: – Izašlo se malo Beže, a zabrana. Imaš li ti ausvajs? Baš ko da me ufatio u kakvom zijanu pođo mu se pravdat. – Nek si ba Uzeire, budalu koja je zabranila izlazit starijim ljudima treba zatvorit da nikad ne izađe. – Jest...
Kakav je insan takvi su mu i dani, pa i ponedjeljak, bezbeli. – Znas li ti Uzeire kako ćes prepoznati pravu damu iz mahale? – Jok ja, šta je imam prepoznavat. – Umije na štiklama kaldrmom. – Kako znaš ugursuze koja umije koja ne umije? – Pa kod ovih dama što ne umiju vazda oguljene...
Dođe mi Hazim sabahile i veli: -Šta je ovo Uzeire, ovi sve ranije otpočinju rat za izbore i fotelje, ako vako nastave moglo bi se i zaratit kolko je to zafursatilo i kolko im je omilila vlast. -Sve bi to dalo i prodalo za fotelje, moj Hazime, i narod i državu i obraz i čast....
Meščini da nikad nismo zaboravljali druge ljude brže i lakše ko u ovaj vakat. Nekih se sjetimo rado, a neki nam i s onog svijeta zagorčaju kahvu ko što su je zagorčavali dok su dunjalukom hodili. U lošim vremenima najbolje se sjetit dobrih ljudi, a ha pomisliš na dobrog insana i njegova djela namah ti...
U današnji vakat svaka se riječ mjeri i premjerava i u svakoj se, meščini, neko nađe i zahatori. Svak na svoj način sluša istu priču, a svak drugačije čuje i razumi. Svak samo gleda imal đi mene u tome. Bezbeli da se i nađe, ako se traži dlaka u jajetu. Pitam se jel gori onaj...
Pošo onaj moj hrsuz Mute sabahile niz sokak i zastade prid mojom kapijom, beli da mi baci kakvu bombu, pa da imam o čumu povazdan kontat. Tako ti i bi! -Pita me Vesna šta ću poželit za Božić. -I šta si poželio? -Da je svaki dan Bajram. -Hrsuze li da bi li hrsuze, sa svačim...
U našoj mahali bilo puno cura za udaju pa se prve poudavaše one najljepše i najbogatije, a za njima odoše, ko na halvu, i najvrjednije. Udadoše se sve hoćke nekako, samo poneka nećka nikako – osta neudata. Ko o čemu, u mene Fata o mladosti i o udaji. Haj reko nek ispriča do kraja uz...
Neki dan, kad sam ono stao s komšijom Zulfom, dođe mi moj Kemica, čak sa Dolac Malte u svom Golfu dvojki. Otvara i druga vrata, kontam, more bit’ je i Muneveru poveo, kad iz avta iskoči nako pašće. Šta je to moj Kemale, hoćel’ ujest’? – Eki njega, jok, ba Uzeire, ovo ti je sad...
U mene Fata ima brata Fikreta i on je najmlađi od njih u familiji koja je od pamtivijeka držala i održavala vjeru, a on bio i osto do dana današnjeg zadrti komunista i nevjernik, pa je izrazio želju… Šta izrazio!? Napiso i ovjerio testament, moreš mislit, kad umre da ga pokopaju po anamo njihovim običajima,...
Dok sam bio mlađi moro sam se dobro pribrati i izdurat na dženazama i sahranama, jer mi je vazda malo falilo da se nasmijem jal, ne do Bog, prasnem u smijeh pogotovo ako bi jaran Huso stajo do mene pa bi mi, kad nastane najveća tišina nešto ša'ni na uho što nejma veze sa ovom...
Jednom prilikom velika grupa ljudi je učestvovala na predavanju na kojem je predavač prekinuo svoje izlaganje odlučivši da svi učesnici urade grupnu aktivnost. Podijelio im je po balon i zamolio svakog od njih da na njemu markerom ispišu svoje ime. Sakupili su balone i stavili ih u drugu prostoriju. Nakon toga učesnici su zamoljeni da...
DOK SE NISAM OŽENIO Baš sam se zaibretio kad me jedna naša Visočanka čak u Zagrebu, nije ti šala, upita kako se kod nas u Sarajevu kaže za one mesne okruglice, kako ona reče. – Kolko ja znam vazda su se kolačićima zvali, jedino da se nije šta promijenilo, biva da se drugačije govorilo, a...
Šta je god bilo na dunjaluku do sad, a bilo je svašta, svakakvog zla i belaja što su ljudi ljudima nanosili, uvijek, poslije svega svane novi dan, rode se novi ljudi pa i sunce zasja i život se nastavi. Sve dok Israfil ne duhne u suru i ustane sve što je do tada živjelo i...
Kako insanu more zinut gu`ica za zlatom, tako mu se može srce raširiti i duša raznježiti za onim što je srcu drago. A da nije zlato sve što sija živa je istina, a saš čut` i kako: Dojde u nas kona Đulsa da posjedi, nije odavno bila. Ispija kahvu, priča sa Fatom i taj vakat...