Zove me na sabahu moj Kemica s Malte da mi čestita Dan nezavisnosti, pa se nastavio:
– Vala,Uzeire, ne znam više ni zašta sam se borio. Meščini da ova Bosna i nije više naša neg’ od ovih što seru po njoj i od onih što je peru i k’o lafo brane. I jedni idrugi to debelo naplate, a mi jedva sastavljamo kraj s krajem. Pa haj ti meni Uzeire reci čija je ovo Bosna?
– Naša moj Kemale, naša. Kak’a je god i čija je god, naša je.
Uzeir Hadžibeg