GARA

Otkako Fatina Svila dijeli i pomaže starim insanima po mahali, svi tabire samo o njoj i traže pažnju moleći je za pomoć.

-Derviša joj naručila ‘ticu, ko da se kod nje naručuje kome šta treba i prahne. Veli mi Fata sabahile uz kahvu u nas na čardačiću.

-Biva da ima skim progovorit, a Svila joj kupila zelenu papigu te Derva zovne konu Mejru da joj se po'fali. Sjedile tako, kahvendisale uz lokume kad se Mejra promjeni. Oči joj pocrvenile, usta joj otekoše, ne mere progovorit. Derva se prepala i uzbizuhurila čitavu mahalu zapomažući: ”Umrije mi žena na minderu!”

Srećom pa Salko, ginekolog tuda prolazio pa uniđe i upita šta je jela, a kad mu Derva reče za lokume, jest da je Salko hećim za druge boljke, ali je hećim pa namah skonto šta joj je te joj dade naku tabletu i reče:

”Izvedite je napolje da ne doživi šok. To je ona alergična na papigu.” Veli Salko i ode za svojim poslom, a Mejra do malo opet poče ličit na sebe, biva na insana.

Nakon tice Derva se nije prošla Svile te joj stade poručivati da je vozi u neko selo kod Kiseljaka. Tamo joj je najbolja jaranica, a nisu se vidjele godinama. Biva da se halale. Onako merhametli kakva je bila, Svila se sažali i odveze je. Kad su prolazili kroz sela veli ti ona Svili:

”Dolazim joj nagodine i još nikad ne viđo garava insana, sve žuto, ima hi, bilesi sa bijelim obrvama. Što bi ti ovde, Gara, otišla ko halva!”

”Tad meni bi jasno što je ona mene dovela u to selo. Da mi nađe kakvog žućka i da mi se oduži za papagaja” Smiju se one Dervi, a ja nešto kontam:

Svima treba neka pomoć i podrška, jer bez pomoći i podrške skupiš se ko kineska majica poslije pranja, a najviše nam treba pažnja. Neko traži i dobije, a neko čeka da pomoć i pažnja dođu ili sa neba padnu, pa nikad i ne dočeka ili dobije samo mrvice što su iza drugih ostale. Jah!

Uzeir Hadžibeg