GORE OD GOREG I BOLJE OD BOLJEG

Imaš ti ljudi šta god him kažeš oni nađu i imaju nešto gore što se njima ili nekom koga oni znaju desilo. Samo da ono tvoje, šta je god, makar i zlo bilo umanje i obezvrijede. O dobru da ti i ne govorim. Srećom ima i onih što na sve loše nađu nešto dobro pa se nekako i živi. Ove što samo dobro spominju spominje i begeniše svako, a one ne voli niko ni u putu sresti, a ja sabahile udarih na Latifa, kasno ga ugledah i nemogodoh niđe šmugnut.

Upitasmo se za zdravlje i kako je ko spavo.

Reko: “Vala sam nešto slabo spavo svunoć sam osluškivo onaj vjetar i kišu. Neijma ništa gore, moj Latifaga, neg kad insan ne mere spavati.”

– Ima, Uzeire, kako nema. Imaš ti ljudi što ne može ni budno biti.
-Ima svašta moj Latifaga, haj Allahimanet, odo somun uzet eno Fata čeka sa ćimburom.

A u sebi kontam, nosite dobrina, da sam mu reko da je Miljacka došla do Drvenije mosta, on bi meni reko da je Željeznica davno odnijela most na Ilidži.

Eto kakvi su to insani. Svako sebi odabere hoće li samo dobro ili samo zlo i naopako spominjati i tražiti, a kako izabereš takav budeš i ti i tvoj život, i tako te drugi zabegenišu, jal ne vole ni u putu sresti pa ti vidi.