Nekako mi prvi dan Bajrama bi mrven veseliji od onog iz 94. Da mi ne dođe onaj moj hrsuz vala bi mi samo tuga i žal ostali za onima kojih više neima. Ne dade ugursuz svakakvim mislima da me obuzmu već me namah sa vrata poče nasmijavat i raspamećivat:
-Šta je ovo Beže, neko Bajram ćula, neko ga ćola, a neko i čula i čola!?
– Manje države, a većih razlika ko u nas neima na dunjaluku, moj Mute, a kako god izgovoriš primiće se čestitke i uzvratit.
– Kad u tuzlanskom kantonu razvuku ono baruooćola, čitavu Bosnu i Hercegovinu obuhvate i svih pet samoglasnika upotrijebe.
Tako on meni namah, sa praga poče valjat i bacat bombe, a ja ne stigo sve zapisat, jer mi počeše dolaziti, a najviše na telefon zvati, čestitke i razglednice slat. Puno mi poštansko sanduče natrpaše svega, a najmanje maksuzija rukom i od srca napisanih. Nek se svako raduje i svak svakom čestita, pa kako god, Bajram je!
Neka nam ovaj Bajram donese sabur i nadu da ćemo slijedeće Bajrame dočekivati zajedno i bez straha klanjati Bajram namaze i obilaziti svoje najdraže. Bajrambarećola!
Uzeir Hadžibeg