Otkako u mene Fata ne razvija jufke i ne pravi baklave povazdan mi se ko pravda pripovjedajući kako je birvaktile deverala prid Bajram.
-Dosta si ti deverala, dobre su i one iz plastike, samo nek se insan zasladi i da ima kad ko dođe, a sve se manje dolazi i za Bajram.
– Jesu vallahi, ako nisu i bolje od mojih.
-Od tvojih vala nisu, jer od ovih ne zamiriše kuća agdom i limunom.
-Znala sam zakuhat i za 15 jufkica, pa bi hi razvi i poređaj po bezanim boščama da se suše. U mene mati, rahmetli, sašila ko vrećice od beza pa bi u njih turi jufke prije Ramazana, za pilava, tarhane i tirita. Ono je'ne godine nisu orasi rodili pa se sarajke snađoše i napraviše tirit od masla, mliva i pokoje jaje ubi, te tako nasta prava sarajevska baklava sa tiritom i osta do danas danile.
-Vala i ne trebaju orasi, al eto ko ne umije dobar tirit napravit plaho pomognu i daju okus.
-Kad se osuše jufke izrežem hi i redam u tevsije, polijevam rastopljenim maslom svaku. Ono što ostane od jufaka sa strane složim u tefsijicu i dam djeci da mi ne diraju baklavu do Bajrama.
Oni bi se hudii obeseli, nije onda bilo vazdan slatka ko sad, a i kad je bilo nismo him uvijek davali da nepoazginaju. Je'nom posuredala jufke u halvatu, a Hamo bio malehan i neko ga viknu, a on priko onih jufki, meščini na svaku mi stade. Kad sam tebi rekla da moram ponovo razvijat, a ti mi veliš: Jok bonićko ko da će ko znat.
-Maksum je to, nejma kod maksuma plaho peksinluka.
-Vala mi je svašta nanio na jufke, ali ja to pobrah pa izrezah, poređah i zalih agdom. Plaho mi se uredila, nejma ko mi je nije pofalio, a meni od tog još veća muka, sve hoće nešto da mi bude ko god uzme kus one baklave što je Hamo opečatio tabanima i kaže da ni u kog bolje nije okusio.
Foto: Baklava dućan
Uzeir Hadžibeg