“Čojek udaje ženu, a žena ženi čojeka.”, govorila je nana Subhija kad bi je upitaj što se nikad nije udala iza dede Atifa.
– Kako će nano kad je umro!?
– Fino, ako je bio dobar svojoj ženi ona će misliti da su svi muškarci taki pa će se lahko udati poslije njega, a ako joj nije valjo neće ta šale za drugoga. A more bit je i obrnuto, ko će ga znat. Haj Boga ti pustite me, šta me vazda pitate i zapitkujete, ko da ja znam što nisam.
Birvaktile žene nisu smjele ni poslije smrti na čojeka nešto rijet, taman da je bio najgori, nego su ovako provlačile ko nana Subhija, pa ko skonta skonto je, bezbeli.
Uzeir Hadžibeg