Zvala nas Mutetova Vesna na rešediju, veli pravila pa da probamo kakva joj je ispala. Kad smo pošli, Fata sve nešto huju prosipa i sebi nešto u njedra mrmolji i ronda li ronda. Nejse.
Napravila Vesna kahvu, iznese bome i rešediju, a ona se rešedija cakli i presijava, a mene ah pođe. Ko kad to više niko i ne pravi. Uze i Fata, sve tapka usnama dok je ne proguta i veli Vesni:
– Asli više ni rešedija nije ko što je bila, izgleda, ali nejma okusa.
– Lako je napraviti, sad pa sad. Veli joj Vesna, kad će ti ona njojzi:
– Šta lahko, moja ti Vesna, mi smo je pravili nagodinu i to samo ljeti. Jes meni to mrsko bilo i šta se zahmeta i posla vidi oko đenećije i rešedije dok se nišesta priprave.
– Danas je to lakše Fatma hanuma, umjesto nišesta stavi se gustina i sad pa sad.
– Zato vam i jeste vaka, tobe jarabi, samo da vam iz šaka ispadne. Izvini šćeri i fala što si nas zovnula, sad ću ja tebi rijet kako smo mi pravili nišesta za đenećiju i rešediju:
Preberemo šenicu zrno po zrno, iznutra iz zrna ono bijelo se pokiseli 5 jal 10 dana, ne umijem ti više rijet, davno je to bilo. Izmelje se u mašini za meso, onda se opet u vodu meće, miješa se, a ona ljuska ispliva gori i povadi se, voda se iscijedi a ono ostane. To se uvijek radi ljeti pa se na suncu na čaršafe metne, to bude ko kocke leda, presijava se i dođu žene da izmrve i izdrobe i prosije se na sito, isto brašno bude. Još se suši, kad vide žene da je dobro suho sašiju platnene kese đe more stati po dvje-tri kile i objese u halvat kad im zatreba jer se od toga začas napravi slatko.
Razmuti se u vodi gustine ko sad za palačinke, u šerpu ili duboku tavu malo masla, malo ulja i na to vrelo se saspe sve dok ne počne otpadat od kašike. Rešedija isto, samo rjeđe i mrvice budu, baš ko u tebe sad.
Mi smo ti to svake godine pravili u ljeto, aman jarabi jes nam bilo mrsko, valjalo je razabrati zrno po zrno. Najviše da se ima za ramazana ili kad kakav musafir dođe.
– Ah draga Fatma hanuma, ko bi to sad tako.
– Nejma ti ništa bez zahmeta, moja ti Vesna ko što neima đenećije i rešedije bez nišesta, pa ti vidi.
Eto što je Fata huju prosipala i rondala kad nas je Vesna zovnula na rešediju.
Uzeir Hadžibeg