Kad bi insan, ned'o Bog, mog`o birati da se rodi u nekom drugom vaktu, vala Mula Mustafa onaj tvoj vakat ne bi nikada izabr`o, kao što ni ti ne bi ovaj moj. Što bi latini rekli: “Ljubav prema svojoj sudbini ma kakva ona bila.” Biva, insan najvoli sebe i svoj život pa ondar sve ostalo.
Kako voli sebe i svoju sudbinu tako voli i sve svoje pa i svoju državu, bezbeli. Ma kakva ona bila. E tu je belaj, moj Mujo. More bit bi i ti proživio bolji život, izučio veće nauke neg što jesi da si onomad otišo za Carigrad, ali nisi, kao što nisam ni ja u Njemačku kad sam mog'o. Neda nam ova ljubav za svojom sudbinom i za svojom zemljom pa makar se napatili oba k'o što i jesmo. Baš k'o da su je latini izmislili samo da bi nama bilo teže.
Da si živ, a bolje ti je što nisi, da ne gledaš ovog jada i poganluka što se nakotilo u nas.
Nit si ti, nit sam ja bir'o kad ćemo se roditi, a rodismo se oba u nevakat. A kad je ovdje u nas bio vakat za bilo šta osim za umrijet, moj brate Bašeskija?
Mogu ti rijet da se sve promijenilo, a da se ništa promijenilo nije. Ljudi se i dalje rađaju i umiru k'o nikad prije. Da si živ, treb'o bi ti dan duži od godine da zapišeš ko je sve umro, ko doš'o, a ko otiš’ o iz šehera. Nejma više kuge da mori narod ni turskog zemana i zuluma ko u tvoj vakat. Turci su ti sad ko i svi ostali, a turskog katila je zamijenio nakav, jal stoput bolji, jal stoput gori, ne umijem ti rijet, da vlada dunjalukom i upravlja sa nama kako mu se čefne.
Neš mi vjerovat da i mi Bosanci i Hercegovci imamo svoju državu i svog Sultana. I to trojicu, u isti čas. nije ti šala. Jah ! Sad ti je Sarajevo ko što je bio Carigrad u tvoj vakat. Odavle se sad šalju fermani kako će bit i šta će bit, i ko će šta bit u Bosni, a bome i u Hercegovini.
Al ne bude, haman nikad tako, a sa'š čut i zašto. Ne rekoh li ti da u nas imaju tri sultana, dva vlaha i jedan naš. Kad naš pošalje kakav ferman ova dva ga sačekaju, ko hajduci u zasjedi i posijeku. Haman ništa od njih ne mere proći dalje, pa ti vidi.
Šta bi te još moglo zanimat iz ovog vakta, bezbeli nešto o Bosni?
Bosna ko Bosna. Svašta je nešto tare, a ništa je satralo nije. Uvijek se pridigne iz pepele iznikne, ljepša neg što je bila. Tako je valjda zapisano. Nisu džabe tvoji derviši hukali, a hodže učile Ajetulkursije da joj ni jedan dušmanin ne mere ništa. Al što dušman ne mere, moremo mi sami, moj dobri Mustafa. Ha se odbranimo i trsimo dušmana stanemo se glođat izmeđuse I eto ti belaja. Mi smo ti sebi najveći dušmani, ko što i sam znaš. Asli protiv toga ne pomaže ni dova ni hukanje.
Samo još da ti reknem da je od tvog vakta bilo hejbet bitaka I ratova, a da su poslije ovog zadnjeg, kad smo se mi Bošnje po prvi put borili za se, nastale velike seobe, pa ti sad nas ima po vascijelom Dunjaluku razasutih. Nejma đi nas nejma dok država stoji i čeka, a svak se ko pita, čija je ovo Bosna?
Čija je god i kakva je god, naša je to zemlja, čija će bit, jer sve naše je na njoj i pod njom. Jest da je podjeljena na tri djela, i svak bi ono svoje hise prenio neđe drugo i radio sa njim nešto drugo, al ne mere, jer država stoji li stoji, i to država jedan kroz jedan upisana u sve dunjalučke ćitabe… i kapak!. Nejma dalje.
Nije lahko imat svoju državu, moj Mujo, Kažu da je prvih sto godina najteže, nek nam je hairli pa kako god.
Uzeir Hadžibeg