Obuko onaj džemper što mi ga je Fata davno isplela od predene vune, pa ga oparala i odnijela na farbanje, pa mi ga jope isplela, bio mavi, a sad ubijelio, baš ko da je nov. Tako se to prije radilo i modalo, a danas nit ko vunu prede, nit je farba nit plete, jeftinije je kod kineza kupit pa makar samo jednom obuko dok se ne opere i ne skupi. Nejse. Metem ispred kapije kad onaj moj hrsuz.
– Šta se bijeli u Sumbul mahali, jal je snijeg, jal su labudovi, da je snijeg već bi okopnio, labudovi već bi odletjeli…
-Haj nek si i ti nešto pročito i zapamtio pa makar samo Hasanagincu, zauhar je. Velim mu neće li prestat, a on se nastavio:
-Da je snijeg već bi okopnio, labudovi odletjeli. Nit je snijeg nit su labudovi nego novi džemper Bega Hadžibega.
-Samo se ti šprdaj i nije novi neg mi Fata oparala i prebojila stari.
Šta se ja imam tebi pravdat ko da si iz porezne.
-Sve se nema, a svako deset godina se opara i preboji džemper.
– Jah moj Mute, a ti nejmaš pametnijeg posla neg razvezo o mom džemperu.
-Neka Beže samo se ti modaj, evo i ja danima kontam da sebi nešto uzmem, nisam odavno, sve čekam hoću li fasovat koronu i preživit da ne uzimam džabe, pa da neki Brko nosa umjesto mene.
-Haj ti za svojim poslom kud si pošo, hrsuze li da bi li hrsuze, sa svačim se šprdaš.
Uzeir Hadžibeg