Naš narod je vazda bio vrijedan, ali je više od svega volio osejrit, oćejfit i past u sevdah, ha žensko ha muško.
Ćejf je nejf, jel izun da se sjedne, govorili su stari, ali su znali rijet kad neko pregoni u svačem da će mu se popet gujica za vrat, pa ti vidi.
Govorio ne govorio ti po svom sve dok jednog jutra ne ostaneš gluh na sabahske ezane i opružiš ruke nizase, a iza sebe ostaviš sve same handrmolje, biva nezavršene poslove. Jah!
Taki smo ti mi narod jal stoput bolji, jal stoput gori, nije ni važno, samo nek nismo od onih “nit se tiče nit se miče”, biva “nit smrdi nit miriše” pa kako god.
A more bit da mi nismo ni stvoreni za vakog dunjaluka neg samo za ćejfa, nejfa, sevdaha i uzdaha, ko će ga znat!?
Uzeir Hadžibeg