Insanu je jedinom na čitavom dunjaluku dato da more birati i odlučivati, a hajvanu da mora radit ono što mu je namijenjeno i što drugi odluči. Nekom teret, a nekom nagrada. Zato je do nas kakvi ćemo i sa čim ćemo izaći jeni pred druge. Kako moremo otežati tako moremo i olakšat jeni drugima, bezbeli.
Pa vi vidite s čime ćete i kako će te dan započet.
A što se tiče noći:
Ljeti bi se prije omladina tek iza ponoći počela iskupljati na sokaku ispod lampe i pričali bi, smijali se do nekih doba noći, sve dok ne bi otišli u kakav zijan, jal ašikluk i tek tada si mogo rahat zaspat, a sada samo čuješ lampu svunoć kako zuji, jal auto kad sokakom prohuji, ali san neće šale na oči.
Uzeir Hadžibeg