Šta je god bilo na dunjaluku do sad, a bilo je svašta, svakakvog zla i belaja što su ljudi ljudima nanosili, uvijek, poslije svega svane novi dan, rode se novi ljudi pa i sunce zasija i život se nastavi sve dok Israfil ne duhne u suru i ustane sve što je do tada živjelo i hodalo po zemlji, a zašivene duše i srca se počnu driješiti i otkrivati šta je ko zgriješio, a šta dobra i pomislio, a ne kamo li uradio.
Do tada se sve bezbroj puta izmjeni i naizvrat okrene, pa sve što je bilo važno i zabremedet danas sutra nikom više nije, niko nimukajet za to. Pobjednici budu poraženi, veliki postanu mali, a mali narastu i veliki budu. Zločinac postaje žrtva, a nekadašnja žrtva zločine čini. Ono što se mrzilo voli se, a što se volilo mrzi se.
Kad god svane novi dan insan dobije priliku da ispravi što je krivo uradio, zatraži oproštaj od onog što mu je bol nanio, ili sam oprosti. Kad god svane novi dan svaki čovjek na dunjaluku dobije priliku da bude čovjek među ljudima i ako ne mere ništa dobroga uraditi i nikome pomoći nek makar ne smeta ni sebi ni drugima. Zauhar je i lozu podašišat i sa sokaka sklonit, nek ne smeta ni meni ni drugima, bezbeli.
Haj ti to dokaži hajvanu, moj sinko!
Uzeir Hadžibeg