More insan svašta čuti i vidjeti, al ako ne odeš na pijacu neš ništa ni znati.
Tako se ja spremim i pravac kod Namke. Fina jedna, čista žena, u nje kupujem mladi sir za pite godinama, a još nikad nisam našo više od jedne dlake u njemu.
Neise, veli mi Namka, a sve šapatom ovako:
– Uzeire, znadeš li ti što naše žene stavljaju djevojačko prezime na fejzbuku?
Ne znam, otkle ću znati!
– Da ih lakše nađu bivši momci, moj Uzeire!
More bit, ko će ga znati.
– To ti je, Uzeire, neima šta drugo bit. Eto ja tebi rekoh, a ti nemoj dalje.
Ne boj se, neće dalje od fejzbuka, ko kad i neima dalje, moja ti.
Uzeir Hadžibeg