Bome se i ostarilo, a star insan kad metne kahvu zaboravi namah jel uključio jal isključio ringlu pa zaspe kahvu hladnom vodom, a sjeti se svega kad je bio vlihni, biva maksum.
Tako se sjetih i Hasana. Ne znam otkud mi on naumpade? Hasan je za Titinog vakta bio na nekoj visokoj funkciji, a kad si ti na visokoj funkciji ne mereš provoditi ništa svoje, neg samo ono što partija hoće, baš ko i u ovaj vakat. Helem, neko proturi da visoki funkcioner komunističke partije Hasan ima u kući na zidu naku ploču sa arapskim slovima. Odmah mu poslaše dvojicu drugova kući da ga, ko fol, drugarski posjete i da im on sam kaže šta je to i šta će to na zidu partijskog funkcionera đe more stajat samo Titina slika. Dođoše mu kući i prvo ga nafališe kako je dobar drug, funkcioner i komunista, da bi ga potom upitali šta mu je ono na zidu i šta piše.
Nije džaba Hasan bio na tako visokoj funkciji, ä da nije bio plaho mudar pa him spika i u brk odgovori:
– Drugovi, vi znate da je naše opredjeljenje Nesvrstanost i da su naši najbolji prijatelji sa dalekog i bliskog istoka, biva arapi, a ovo vam gore na arapskom piše
“Proleteri svih zemalja ujedinite se.”
Helem odoše drugovi oborenih glava, a kod Hasana osta levha na zidu sve dok drugovi ne odoše u istoriju, a dođoše braća i sestre i poredaše svoje levhe po zidovima, nejma kakvih nejma, ali se ni jedna ne mere usporedit sa onom Hasanovom iz Titinog vakta.
Uzeir Hadžibeg
Foto: Visoko / Sebilj, Radničke igre, juni 1977.