Odškrinuh kapiju da provirim na sokak, reko, neće li ko naić da skim progovorim , a ako naiđe ko dosadan da pobjegnem u avliju, da me ne vidi, kad eto ti onog mog hrsuza Muteta. Ko bi drugi!?
-Kome si to ti komšija čeku opalio, da neće poštar izbit i donijet kakvu vanrednu penziju.?
– Pemzija je neki dan bila, vakat je i za drugu, haman se i potrošila. Kud si to ti hodo ?
-Obilazio rodbinu sa djecom, nek djeca znaju ko im je rod.
-Aferim, i treba obilazit rodbinu, to je farz, a đe su ti djeca, beli ostali sa Vesnom?
-Ma jok, eno ih u kući.
-Pa kako si obilazio rodbinu sa njima, a oni u kući.
-Fino Beže, tražio familiju po guglu i fejzbuku, i kako mi ko izađe objasnim djeci šta im je ko u rodu, i ko je šupak, skim se može i šta, a skim ne može ništa ni pod razno. Nek znaju djeca ko im je prijatelj i da onaj Vejsil, amidžić hoće da klepi dedovinu u Ahatovićima samo za sebe.
-Allahselamet!
-Štaš Uzeire bolje tako neg ih obilazit od Visokog do Širokače i od Širokače do Kobilje glave, nosat hedije, pomagat, i opet Mute najgori. Treba ba, pod hitno izdat fetvu i okrenut to na sunet, Uzeirbeže.
-Nosite dobrina, nije te stid ni pričat.
-Šta me ima bit stid, sutra ću i ženinu obić vako, fino sa djecom oguglat, svakako su i oni oguglali na mene.
-Haj ti guglaj, oguglo dabogda, kad te i upitah !
Hadžibeg 3 2017. Zoro Sarajevo 2020.