Žali mi se ahbab Kemica sa Dolac malte i veli da bi najrahatniji bio da se više ne spominju velike bitke u odbrani grada, da ne gleda i ne sluša podrumaše i šminkere, jer će nove generacije pomislit da su tri čovjeka odbranila grad i da se grad odbranio na tramvajskim šinama i u haustorima, a ne po sarajevskim brdima i planinama.
Kad mu pričaš o ratu gleda kroz tebe ko da si od stakla, ne sluša te i ne progovara, a nema u kojem ga kadru, televiziji i novinama nema kad se šta slavi i obilježava i tad usta ne zatvara hvaleći borce i žrtve u odbrani grada. Veli mi moj Kemica borac za odbranu grada od prvog do posljednjeg dana.
-Jah moj Kemale, tako je vazda bilo, ko je u ratu od najveće koristi bio taj u miru samo smeta i biva otpisan ko ratna šteta. Jazuk!
Uzeir Hadžibeg