Imam ja jenog ahbaba, Galiba, i on se plaho razumije u sve što je kinesko, jal japansko, ne umijem ti rijet. Napiso je i knjigu o tom, i neki dan mi je donese kući .
Kakva mi korist od tvoje knjige, moj Galibe kad je na drugom jeziku?
Stavi je, veli, pod jastuk i do jutra će ti sve iz nje leć u glavu.
Da je umijem čitat mogo sam se lahko uvjerit u ono što mi Galib stalno govori, biva da je kineska mudrost plaho slična ovoj našoj mahalskoj, al od birvaktile, jer u današnji vakat, veli mi Galib, ne zna se ko je mahnitiji, Kinezi il Bosanci, i jedni i drugi se slomiše da zatru mudrost svojih predaka. Nejse.
Vako će ti meni Galib:
Kinezi kažu da ptice ne lete neg ih nosi zrak, ribe ne plivaju neg ih nosi voda.
More bit moj Galibe, a more i ne bit, ko će ga znat. Neki dan, naša Raza veli da kiša ne pada neg se spušta na zemlju, a mi Bosanci slobodno moremo rijet da ne živimo neg nas život nosi đe je drugom ćejf.
O tome ti ja govorim, Uzeire.
Jah, moj Galibe, svi smo ti mi u pet deka, pa ti vidi.
Uzeir Hadžibeg