Sjećaš se ti Uzeire onog našeg komšije Salema što je imo granap ispod kuće? Veli mi Mute taksista.
– Kako se neću sjećat, znam kad je otvorio sedamdeset i neke i kad bi mu dođi roba čitava se mahala iskupi i pomaže da se istovari kamion. Tolko nam je bilo zabremedet što se i u nas u sokaku otvorio granap. Onda ti je bilo bolje bit poslovođa granapa ispod kuće neg ne znam ti šta.
Jašta je, moj Uzeire, ja šta su se oni namlatili para. Da vidiš sad tog Salema i fabrika mu i hotela.
Od granapa ispod kuće do robne kuće usred šehera.
– Poslije se ispod svake kuće otvorio granap.
– Kako ga otvore, tako ga i zatvore, ugušili jedni druge.
– Jah moj Mute, tako ti je to, kad mašiš vakat mašio si i nafaku.
– Zato se fataj kakvog budžeta, kakav je god vakat neće te mašit nafaka, moj Uzeire.
– Star sam ti ja, moj Mute da se fatam u kolo sa šejtanom.
– Staro, mlado svakom na guzove drago, da izvineš, moj Uzeirbeže!
– Zato nam i jest vako kako nam je, moj Mujo.
Uzeir Hadžibeg