Imaš ti ljudi pa ono ne umije ni misliti kako treba, a kamo li odvojiti laž od istine, jal važno od nevažnog.
Kako će i umjet, jadan, ko mu god baci kakav haber, baš ko gladnom psetu štap umjesto kosti, ne gleda ni od koga je ni šta je, nego ga zadugo gonja, prevrće i glođe dok mu neko ne baci drugu pa treću, a on skače sa jedne na drugu trošeći snagu.
I tako sve dok se ne raspameti i ne mogne više niščim utoliti glad za istinom, a niko se još, bezbeli, nije najeo od šarenih laža.
I još nešto. Nekad mi je bilo žao ovih što nejmaju pa sam im vazda pomago kolko sam mogo, pomažem i sad bezbeli, ali mi je sad više žao ovih što imaju previše, a hoće još više, jer njima niko pomoći ne mere.
Uzeir Hadžibeg