Dođe mi Hazim sabahile i veli:
-Šta je ovo Uzeire, ovi sve ranije otpočinju rat za izbore i fotelje, ako vako nastave moglo bi se i zaratit kolko je to zafursatilo i kolko im je omilila vlast.
-Sve bi to dalo i prodalo za fotelje, moj Hazime, i narod i državu i obraz i čast. Trebali bi što prije uvest u škole, od osnovne do fakulteta predmet Odbrana i zaštita od politike i političara, uhljeba i predizbornih kampanja. Glave će nam doć.
-Jašta bi nego trebalo, nek barem tek rođene generacije ne nasjedaju na njihove finte. Što je najgore ne mereš više reć ni časti izuzecim ko što je vazda i za sve moglo.
-Bezbeli da ne mereš kad ih i nejma, ko da ih je isti ćaća pravio, gladnih očiju, a potanke pameti, takvi su ti insani baš ko bačen kamen, teško onom koga strefe.
-Meščini da nas ni jedan takav još nije mašio.
-Jok on, neg padaju po nama baš ko granate za vrijeme rata, ko da nam ih najveći dušmanin šalje i na nas baca, a dobro nišani i pazi da nekog ne maši. Ne gledaj taj više ni đe ima muslimanskog ni srpskog življa neg nam svima pamet razvlači i štetu nanosi zarad svoje koristi.
-Više su štete i izbjeglica napravili neg rat, moj Uzeire. Sve nam iz države pobježe.
-Nek bježe, svak bježi od rata, a mi od vlasti i političara. I što je najgore, moj Hazime, sami smo za sve krivi, sve ko biva znamo, a uvijek nas na iste finte fataju i u iste zamke upadamo.
-To je najgore, moj Uzeire, u oči te gleda i laže.
-Haj što laže, moj Hazime nego ti iz očiju krade.
Uzeir Hadžibeg