Pročitajte priču koju je na svom Facebook profilu podijelio nas sugrađanin Mahir Šahinović. Hiljade je onih koji su reagovali na njegov susret s migrantom u apoteci. U nastavku pročitajte o čemu se radi.
- Maloprije stojim u apoteci a pored mene, za drugim šalterom, jedan migrant na lošem engleskom pokušava kupiti antibiotik.
Pokazuje sliku antibiotika koji mu je ranije bio propisan u Tuzli i razmiče natekle usne da pokaže zagnojenu ranu u ustima koju su mu poklonili policajci kad je pokušao preći u EU.
Dok apotekar objašnjava da se antibiotici ne mogu izdati bez recepta, prepoznajem lika. Prodaje maramice na petlji kod Konzuma i do neki dan je bio u zavojima.
Kažem mu da ode preko puta u Dom zdravlja, tamo u Hitnoj nek mu propišu lijekove za te rane. Momak me pogleda i kaže da mu tamo nisu dali ući. Kako ti nisu dali ući, ko ti bolan nije dao ući?
Nekako, rukama i nogama mi objasni da mu nisu dozvolili ni da uđe u krug Doma zdravlja Visoko. Kažem mu da krene za mnom. Nakon dva pogrešna ulaza i par psovki od srca, nađemo pravi ulaz.
Ulazim prvi, migrant za mnom a iz kućare istrčava krkan u zaštitarskom odijelu. Odmahnem mu rukom i kažem da vodim povrijeđenog u Hitnu.
U Domu zdravlja nema nikoga, u Hitnoj niko ne čeka na red. Pokucam. Vrata mi otvara tehničar, a iza njega stoji doktorica i još jedan momčina u crvenom. Pokažem migranta i kažem im da je povrijeđen, da ga treba pregledati i propisati mu lijekove.
- Tehničar: Odakle je on?
- Ja: Iz pi*ke materine!
- Tehničar: Ko ste mu vi?
- Ja: Otac! Dobro je ba, valjda Hitna treba pružiti pomoć svakome kome treba?
- Tehničar: Ok, smiri se, pregledaćemo ga.
Migrant spusti naočale i kesu sa hranom na stolicu u čekaonici i uđe kod doktora. Nakon par minuta izlazi sa receptom za antibiotik.
Odemo opet do apoteke. Uđem za njim jer sam pretpostavio da neće imati dovoljno para. Išaret mi je bila kesa koju je nosio sa sobom. Pare koje je zaradio dao je na hranu. Antibiotik 12.50 KM, Naklofen 3.50 KM. On iz džepova vadi 2 marke i nešto sitno. Rekoh mu da vrati to u džep, platim lijekove i izađem iz apoteke. On istrča za mnom i reče nešto na arapskom. Ne kontam šta govori ali prepoznajem riječ Džennet.
Nasmiješim se i kontam, za Džennet mi treba još dosta truda, ali je neko danas garant dobio kartu za Džehennem. Dobro nas je On sačuvao. Da je samo do nas, cijela BiH bi bila jedna velika Srebrenica…