Stado malo sa Mutetom na sokaku, kad eto ti Salema iz stranke, a ha Salem đe zastane počne se svijet iskupljat ko da je on kome zabremedet, a bome i jest dok je god u stranci i na vlasti.
Nešto kontam, more on čitavom dunjaluku bit zabremedet, ali mahali neće ni ne mere nikad, ko kad ga mahala pamti još dok je evlihni bio, vazda slinav hodo, briso ih od rukav. Nejse.
Ha dođe, veli Mutetu:
“Šta si blehno u mene ko tele u šarena vrata?”
Kad će ti ovaj njemu:
“Gledam jesi l’ to ti Saleme ili se nekom konj odvezo.”
Poče se komšiluk smijat, neko u sebi, a poneko grohotom, a Salem se unervozio, sve gleda na sahat i veli: “Moram ići, posao zove, nemam ja vremena ko vi dangubiti, valja državu voditi.”
Odleti Salem niz sokak ko da je nešto ukro pa ga gone, a neko za njim doviknu:
“Ne bi ja tebi dao ni kravu da vodiš kamo li državu.”
Ode Salem, ko fol da vodi politiku i državu, a nedelja, sve zatvoreno samo mahala i mahalska politika radi i državu nam vodi, bezbeli.
Uzeir Hadžibeg