Oni nisu zvijezde ali mi jesmo od njih napravili zvijezde. Mi smo im, podilazeći, sve oprostili i provirili kroz prste i druge organe. Postali su ugledni građani i donatori građevinskog materijala i soka i možda ćevapa za male ulične građevinske intervencije. Preko noći su postali ugledni. Ne važni nego ugledni. Mogli smo i to platiti. Malo smo tako uštedjeli a puno potrošili. Ako bi neki ostao bez para – opet bi bio budala.
Mi smo se divili njihovoj “sposobnosti” i stavljali ih u prve redove na promocijama knjiga koje nikad neće pročitati. Pozivali ih kad nisu zaslužili a oni su se nerado odazivali. Dočekivami posebnim tretmanom. “Mogu da nam zatrebaju”, tako smo valjda mislili.
Dabogda ih u putu ne sreli, dabogda nam ne zatrebali – tako smo morali misliti.
3D/FB
