Priča se kako je Nasrudin Hodža jednom bio kod jednog bega kao gost na ručku.
Između ostalog dođe mu na pamet i zaišče da mu donesu malo sira, te počne sir hvaliti i reče: „Sir je veoma lijepa stvar, otvori ištah (apetit), iza njega slatko se voda pije, kud god čovjek pođe, lahko ga može sa sobom nositi.“
Tako Hodža hvali sir, a dođe sluga i kaže: „Bogme nema u kući sira.“
Čim to Hodža čuje, odmah primijeti: „Baš i ne treba, jer za sirom se mnogo vode pije, pokvari želudac, prejede se čovjek pa ne zna šta da čini.“
Na to će beg hodži: „Molim te, kako ću se ja odsad vladati spram sira?“
A Hodža mu odgovori: „Da ti pravo kažem, kad imadneš sira, onako se vladaj kao što sam prvo kazao, a kad ne imadneš, vladaj se kao što sam sad rekao.“