Magloviti i smrznuti utorak lijepo je započeti toplom vodom mudrih ljudi koji kažu:
“Dobar način za otkrivanje vlastitih nedostataka, je posmatranje onog što te iritira kod drugih.”
Malo smo mjesto, sklono trač partijama obogaćenim sočnim detaljima koje smo izmislili da bi glavni sastojak jutarnje kafe zvani ogovaranje bio dovoljan za čitav dan.
Za ovo jutro ne mogu a da ne podijelim tekst koji je napisao(la) Yasmin Mogahed. Mnogi su čitali, ali ipak, za one koji nisu ponavljam uz toplu preporuku.
„Kada neko štapom udara po tepihu, on ne tuče tepih (jer ga mrzi), već želi da iz tepiha odstrani prašinu. Vaša unutrašnjost je puna prašine, i ta prašina se neće sva odjednom raščistiti. S svakim problemom i s svakim udarcem, prašina nestaje malo po malo s vašeg vašeg srca, ponekad u snu, a ponekad u stanju jave.
Veoma često doživimo neke stvari u životu, ali veoma rijetko vidimo veze između njih. Kada doživimo teškoću, ili osjetimo bol, često ne vidimo da je to iskustvo direktna posljedica ili rezultat nekog drugog djela ili iskustva.
Ponekad ne uspijevamo prepoznati direktnu vezu između boli u našem životu i našeg odnosa s Allahom, dž.š.
Bol i teškoća imaju mnoge svrhe u našim životima. Vremena puna tegoba mogu istovremeno biti znak, ali i lijek za loš odnos s našim Stvoriteljem.