U nas ti je ovako nekako, sve naizvrat i naopako:
Oni što nejmaju, ne mogu i jedva sastavljaju kraj s krajem, šute, trpe i deveraju, a oni što su zaimali i što žive ko bubreg u loju na sva usta kukaju. Te naka kriza, te nejma posla, te siromaštvo i bijeda, te ne valja država, ne valja narod, ne valja dijaspora…
Niko i ništa njemu ne valja, a on sav sija koliko se uglanjcao i nekakav mi drugačiji kao da se sav izoperisavo, gluho i daleko bilo. Ništa i niko njemu ovdje ne valja, a niđe na dunjaluku mu ne bi bilo bolje. Allhselamet!
Nekad mi se sažali na njih kad ih vidim kako se pate da budu smiješni a ne umiju. Nama se sažali na njih a oni, bezbeli žale nas koji ne meremo ni prismrdit tamo đe su oni zasjeli i ne misle ustajat.
Nejma države na dunjaluku đi bi him bilo bolje sa manje rada i umijeća neg što je u nas. Ko da je za njih skrojena. Bezbeli da jest kad je oni kroje za sebe.
Vrane nam poturaju pod kanarince, laži pod istine, diplome se daju za neznanje, duše za imanje, priznanja za jarane, pametne istjeruju iz pameti, vjerne iz vjere, a mladost iz države nimukajetlije.
Uzeir Hadžibeg