PRIČA O “POKIDANIM” I “TRONOŠCU” KOJI PRAZNI NOVČANIKE

Sreća je da nema mnogo montažnih usporivača brzine-ležećih policajaca. Grtalice dokučiše neke, neke kamioni, a neke frekvencija automobila. “Asfaltna brda” su druga priča. Eh, kad bi ih neko češće farbao u žuto.

Od Arnautovića do Malog Čajna priča i nije baš tako bajna. Vagaši i povisoki usporivači ipak su zauzdali gasiranje, ali oštećuju automobile “običnih” vozača. Sve u svemu malo je kompletnih ležećih policajaca. Podvisoki je izgubio bar polovinu jednog. Srećom i šarafe.

Svi “usporivači” su mala maca za radar-tronožac. Taman se nivelišete sa mjeračem na semaforu u Gornjim Rosuljama, stisnete gas malo, a padnete finansijski puno, jer par stotina metara dalje kod skretanja za Caricu “tronožac” samo što ne vikne ” ‘TIČICA”