Tužna sam ovih dana. Ljubitelji pisane riječi u Sarajevu, Goraždu, Travniku i drugim mjestma uživaju u promociji knjige Šemsudina Gegića Ne daju mi oči da šutim. Na moju veliku žalost Visoko nije jedan od tih gradova. Bila je to jedinstvena prilika da se visočka publika sretne sa izuzetnim stvaraocem i velikim čovjekom Šemsudinom Gegićem.
Ovo jutro poklanjam vam jednu njegovu pjesmu. Ugodan dan vam želim…
Šemsudin Gegić
U ŠTA SI ME OVO PRETVORILA
Dan mi se
jutrom
u noć pretvara
Sumrak širom otvara
prozor koji tužno
gleda dok na prstima
za sobom zatvaraš vrata
U sobi ostajem
ja Ti se iskradaš
tiho
Gušim se
Ne da mi disati
zrak što na tvoj parfem
miriše
i
na skok u bezdan
sumnje
mami
Kada sam ovo
obnevidio
pitam se
A možda
progledao
Propuh mi
u grudima
odjednom
Više nemam
srca
duše
ljubavi
U šta si me ovo
pucnjevima prstiju
pretvorila
Ni ti ne
znaš
Kostur iscrtan
na balonu koji se
otkačio
i
više nema svoju jelku
sam ja
Sretan ti novi početak
pišem po smrzlom staklu
posljednjim svojim
dahom
toplim od čežnje za
tobom
pišem
dišem
šaram po staklu
od duše