Nekad je bolje kad se nešto napiše da to niko i ne pročita. Manja je šteta, kako za onog što je napis`o tako i za onog što nije pročit`o. Piscu bidne k`o lakše, a čitaocu isto.
Kad bi insan, nedo Bog, mog`o birat da se rodi u nekom drugom vaktu, vala Mula Mustafa onaj tvoj vakat ne bi nikad izabr`o, k`o što ni ti ne bi ovaj moj. Što bi latini rekli: Ljubav prema svojoj sudbini ma kakva ona bila. Biva, insan najvoli sebe i svoj život pa ondar sve ostalo. Kako voli sebe i svoju sudbinu tako voli i svoju zemlju ma kakva ona bila. E tu je belaj, moj Mujo.
More bit bi i ti proživio bolji život, izučio veće nauke neg što jesi da si onomad otiš`o za Carigrad. Ali nisi, ko što nisam ni ja kad sam mog`o. Neda nam ova ljubav što su je latini izmislili da bi nam zagorčali i još više otežali..
Reko, ne bi se mijenjo za tvoj vakat ko što ne bi ni ti za moj.
More bit bi samo malo provirio uoči petka kad se vi iskupite u hadži Sinanovoj tekiji oko šejh Mehmeda pa se svakojaka priča zametne, pa i halva zamiriše dok šejh odgovara i na najzagonetnija pitanja zbog kojih se gubi din i iman, a Bome i glava. Al jok, kod takvih ahbaba ko što si ti imo. niko neće otić do sarajevskog kadije, ili ne daj Bože u Travnik da ispriča Veziru o čem ste vi svih tih uoči petaka mrsili i razmrsivali.
U današnji vakat, moj Mustafa nemere ništa ostat što je izrečeno ili urađeno a da se ne sazna. Haj što se sazna, al što se izvrne i preokrene na štetu onog koji je reko ili uradio. I začas ode glava.
Ma jok, nije ko u vas birvaktile kad su vodili u kulu i davili. Sad dave drugačije, moj Mujo. Stišću taj vakat al ne daju ni umrijet ni živjet, neg nako, samo štišću pa kad vide da bi mogla duša izić, malo popuste, pa jopet stisnu.
Haj sad allahimanet Bog ti dao rahmet, a ja moram pohitit polahko da uplatim svjetlo, jer bi mogo i name mrak past ko na tvoj vakat i vilajet.
Pismo Mula Mustafi Bašeskiji
Uzeir Hadžibeg