-Mani se ti Uzeire politike, kod nas se politikom bavi i o njojzi govori samo onaj koji ima koristi od nje, a da bi njemu bilo bolje spreman je svima nama nanijeti štete i zijana. Piši o prošlim vremenima, sevdahu, ašiku i ašiklijama. Veli mi Fata na sabahu.
Ima bome Fata pravo, jer insan kad govori i piše o prošlim vremenima sjeti se samo najljepšeg, a ono ružno jal zaboravi jal uljepša. Nejse!
Ne valja vala ni kad se dvoje previše zavole i uzmu, vazda snjima neki belaj. Ne mere to smirom pa eto ti. Sad se vole, sad se svađaju i ruže. Do juče cvrkutali, a danas reže jeno na drugo. Ne kaže se džabe u nas, ko se tuče taj se voli. Baš ko moje komšije iz Samardžija, birvaktile, Mujo i Nizama. Pričo sam vam kad su bacali bakreno suđe pa ga poslije sabirali, čitava him mahala pomagala, a nama djeci bilo plaho zabremedet ko kad u onaj vakat i nije bilo kakvih razbibriga ko danas. Nikad vam ne rekoh šta je ona njemu jenom rekla u huji, a što sam dobro upamtio, jer mi do dana današnjeg nije jasno šta mu je hotjela rijet sa ovim pa more bit neko od vas znadne:
“Ti bolan ništa nejmaš i ništa ne vrijediš, čak i to u šta sam se zaljubila nije tvoje, i to sam ti ja izmislila samo da bi te ovoliko mogla zavolit, mahnitura mahnita.”
Uzeir Hadžibeg